“To je bilo negdje devetsto pedeset druge ili treće.
– Kad kažete da ste se igrali ondje, čega ste se igrali? Hoću reći, podzemni prolazi sigurno nisu nudili mnogo zabave.
Sažalno su ga pogledali. Govorio je iz perspektive vremena računala i online igrica, elektroničkih knjiga, DVD-a i CD-a, Bluetootha i Skypea, pametnih telefona i iPada. Oni su govorili iz perspektive daleke prošlosti kad su svi čitali knjige i većina ljudi imala hobije, nešto izrađivala, kretala se i igrala šah, dotjerivala se i igrala pantomime, šivala i pisala pisma i slala razglednice.”
Ruth Rendell, Djevojka iz susjedstva, Mozaik knjiga, 2016, str. 38
Prevela Mirna Čubranić
#citatnedjeljom
